Ne znam da li je Vukadinovic citao intervju sa bivsim reprezentativcem Nemacke Olafom Tonom, cini mi se da je sustina ista sto se tice i igre reprezentacije(ma kako se ona zvala), i odnosa prema samoj igri, odnosno ponasanja na velikim takmicenjima.

Stvarno ne znam sta je problem kod nas. Kazu, nametnut im je teret velikog takmicenja. pa oprostite, a gdje igraju nasi igraci, makar neki od njih? Igraju bas tamo gdje je teret rezultata svakodnevica, pa nesto ne mislim da je ovo nesto drugacije od toga.

Sto se Vucinica tice, javna je tajna da je njegov izbor bila Srbija, ali "jedan poziv menja sve" od strane opskurnog lika cije se ime u Crnoj Gori ne pominje.

Lep, objektivan i patriotski osvrt.

Ipak slede neumitne cinjenice. Reprezentacija Srbije sadrzi najveci broj igraca koji ocekuju transfer u letnjem prelaznom roku.

Zatim, doticna kompromisna reprezentacija je plod stanja u fudbalu, sacinjena lobiranjem mesetara, kvazi strucnjaka iz trenutno jacih klanova, managera(prostih prodavaca belog roblja), i pokajanih narko dilera, koji se istina bave manjim ligama i perifernim uticajem(aali ne i beznacajnim) na glavnu ligu...

Zakljucak je da cemo gledati baletsku predstavu i kupovinu povratne karte.

Bar do onog dana, kada budemo(nekako)poslali mlade entuzijaste, kojima nesto ZNACI igranje u dresu otadzbine, kojima je iskreno VAZNO da zaigraju na Svetskom Prvenstvu..tada cemo videti i trud i borbu i navijanje..

Đorđe je najbolji sportski novinar u Srbiji

stvarno ta priča o Brazilcima - otkad znam za reprezentaciju "zemlje za koju smo navijali" (kako se GENIJALNO izrazio eksB92 sada perjanica komentatora RTS-a), a imama 48 godian, igraju defanzivno, kalkulantski, neborbeno, dosadno...
s druge strane Zvezda iz Barija "i šire" i Stankovićeva, Hajduk, Sliškovićeve generacije, onaj prastari Partizan iz legende pre mog rođenja, čak i real sa Nišave koji je je stigao do polufinala, i Željo i Budućnost Savićevića i Mijatovića..bili su sasvim drukčiji...
možda je tajna u tome što, kad se tiče klubova, znamo kako se zovu i šta predstavljaju klubovi "za koje navijamo"...kad su Hrvati mogli da navijaju za Hrvatsku - odmah su bili treći na svetu - isti igrači koji su u reperezentacijji Jugopslavije muljali...
za koga mi sada navijamo..za afričke lavove...ne za srpske orlove (ili bar vukove svetog Save, Rasena i Romula i Remma)..jbg. platila strana pivara...što bi igrači na transferu bili drukčiji

U odbranu većine svih srpskih sportista mogao bih da kažem da nije čudo što nisu bolji nego što jesu i iz sledećih razloga: još od malih sportskih nogu, tzv. fudbalski funkcioneri im otimaju sve što mogu, čak i nadoknade i nagrade po zakonu. Ne retko sam čuo priče o veoma siromašnim mladim sportistima, koji ne dobiju ni za osvojenba prva mesta na evropskom nivou domaće novčane nagrade propisane zakonom. Koliko ima primera uslovljavanja, ucena, prodaje i preprodaje sportista kao da su maloumni i ništa bolje od robova i robe na kojima treba što više uštedeti da bi se što više zaradilo. Imamo i tekuće sudske procese (ne prejudiciram ništa, samo ih spominjem iz medija) Ceci Ražnatović (štićenoj od strane jednog ministra, rekao bih) i Draganu DŽajiću koji to potvrđuju, s tim što je to tačkica na vrhiću ogromnog ledenog brega.
Dakle, nije čudo ako se posle godina prevara, otimačine, laži, neko tamo ne zalaže iz sve snage, naročito ako na drugom mestu (konačno) već zarađuje dobro, pa mu (neizvesna) nagrada nekog našeg Sportskog saveza ne znači mnogo.
A, svi sportski funkcioneri bogati ko krezovi!

Ivica Osim nije bio trener Čileanaca, nego ih je šta više držao na klupi dok su igrali Brnović, Vujović, Hadžibegić, Spasić i ostali gubitnici. Drugo, i naši fudbaleri su imali šansu 1998.ali je za razliku od Hrvata nisu iskoristili...

prvi put da sam čuo komentar koji je isti kao moj. bravo g. vukadinoviću i to kažem ne zarad jeftinog podilaženja već zaista tako i mislim.
treba jednom da shvatimo ( tako je i u stvarnom životu ) da ako mislimo da osvojimo nešto onda se svaki protivnik mora pobediti, onda nema lakih protivnika i nema podcenjivanja niti preuveličavanja stvari. ako smo stvarni sportisti onda je svaki poraz ustvari nauk za budućnost i čestitka protivniku što nas je nadigrao. iz toga treba da se nešto nauči i da se u narednom periodu pokuša pobediti,odnosno osvojiti ono što je zacrtano.
naša zemlja ima oko 7 miliona stanovnika, lošu domaću ligu ( bez koje tvrdim da nikada nećemo uspeti ništa da uradimo na reprezentativnom nivou ), mentalitet koji nije pobednički već euforični. kada shvatimo ovo onda se mora sagledati kakvi su naši igrački kapaciteti ( ne želje ) i šta možemo da uradimo, i nakon toga napraviti plan za određeni period. ako se uspe dobro ako se ne uspe onda za narednu generaciju ostaju iskustva koja će u jednom trenutku dosvesti do pozitivnih rezultata.
SVE JE U ORGANIZACIJI I STRPLJENJU
SRBIJA

Zaista ne razumem ushicenje napacenog naroda ovom sportsko-privrednom disciplinom? Umesto da Srbija ulaze u individualne sportove, gde ce se deca razvijati kao pojedinci, u objekte gde hiljade dece moze da se bavi sportom, male sportske centre, da pomaze male klubove, da cini sve kako bi se sto vise dece bavilo sportom, u Srbiji se ulaze u monstruozne stadioncine i privilegovana sportska preduzeca za pranje para, gde 11 preplacenih primadona kao radi nesto "drustveno korisno", a od cega profitiraju samo oni sami, njihove svastike i menadzeri. Hleba, igara i cigara. Dok narod gleda utakmicu Srbija Nemacka, sigurno ne razmislja o svojoj bedi i gladi? A ako slucajno pobede, odmah ce Borat da prvi salje telegram cestiku, a nama ce biti toplo oko srca da to slusamo na RTS-u. Fuj. Fudbal je opijum za mase. Kako nama kao drustvu moze da bude bolje od toga sto se 11 primadona sutira po cevanicama? Prodavacemo ih kao belo roblje po Evropi i ubirati desetak? Ne pada mi na pamet da gledam fudbal iz istog razlog zasto ne gledam konjske trke! Zar u Srbiji nemamo preca posla od fudbala? Stala nam gori, a mi smo toliko omadjijani fudbalom da nam se prividja da krava pusi. Kamo srece da 3 milona ljudi koji 2 sata gledaju utakmicu, izadju na ulicu i pociste djubre ispred svoje kuce. Srbija bi procvetala.

Od svih igrača fudbalske "reprezentacije" Srbije u samoj Srbiji igraju svega 2 (slovima: dva). A većina "reprezentativaca" za mesec dana zaradi onoliko koliko većina stanovnika Srbije za ceo radni vek. U kom smislu se onda o ovakvoj skupini ljudi, uključujući i njihovog selektora, može govoriti kao o predstavnicima naše zemlje?

S druge strane imamo strastvene navijače te "reprezentacije", među kojima su mnogi socijalno ugroženi, što im ne smeta da se identifikuju sa milionerima (ne)spretnih nogu, naprotiv. Sport je još jedan opijum za potlačene i osiromašene mase. "Hleba i igara", bilo je i ostalo, o nekom dostojanstvenijem obliku života za većinu ljudi u ovakvom od davnina raslojenom poretku nema ni govora. Još kad se sve to upakuje u nacionalne boje koje nas "povezuju", (samo)obmana postaje još jača. Srbija kao država, pogotovo socijalno napredna, ne postoji, ali postoji njena fudbalska "reprezentacija". Pokušavamo da kompenzujemo stvarne poraze na iluzoran način, pa još i to neuspešno. Milioneri koji (ne)znalački barataju loptom bez mnogo žalosti vratiće se u svoje bogate inostrane klubove, a siromašni navijači od kojih mnogi znalački barataju lopatom, i grade ovu zemlju, vratiće se utučeni svojoj borbi za preživljavanje.

U poslednjih desetak godina, sa izuzetkom mitinga povodom proglašenja nezavisnosti Kosova, u Srbiji nije održan politički skup koji bi okupio više od par desetina hiljada ljudi. Ali su zato danas pored malih ekrana stotine hiljada ljudi koji vrlo strastveno navijaju za jednu fikciju. Kada bi samo delić te energije oni posvetili stvarnoj društvenoj borbi za Srbiju bilo bi nam mnogo bolje. A navijanje za nacionalnu reprezentaciju dobilo bi realnu osnovu, kao nekada u SFRJ, kada su njeni igrači dolazili iz naših klubova i bili mnogo bliži po socijalnom statusu većini naših građana nego danas. Tek tada bi se smisleno moglo govoriti da je takva reprezentacija zaista naša, da u njoj provejava kolektivni duh jedne složne i emancipovane nacije.

Takozvani "kolektivni" sportovi poodavno su postali ogledalo u koje se utiskuje željena slika jednog naroda/nacije/skupine. Neću to da objašnjavam na primeru "svog" naroda; neka za to posluži primer Portugalije. Nekoliko puta sam imao priliku da pročitam kako portugalski fudbaleri i treneri sa ponosom izjavljuju da im je urođena lukavost, odnosno sposobnost da prevare protivnika, pomogla da pobede.

Pobedi se svako raduje, ali ne na isti način. Primera radi (a pošto se bliži "istorijski" duel sa Nemcima), podsetiću nešto starije na duel "Crvene zvezde" i "Borusije" iz Menhengladbaha u finalu Kupa UEFA 1979. godine. U Beogradu je bilo 1:1, a u Menhengladbahu je "Borusija" pobedila sa 1:0, golom iz nepostojećeg jedanaesterca. Od primljenog gola pa do kraja utakmice "Zvezda" je bila bolji rival, toliko da su i nemački navijači skandirali "Roter Štern", odajući priznanje protivniku na dobroj i fer igri. Dobro, tačno je da to nije skandirao "ceo stadion" kako se pisalo u našoj štampi, ali je ipak više hiljada nemačkih navijača osetilo potrebu da tako iskaže ono što oseća. Dabome da su se radovali zbog pobede, ali su pokazali i veliko poštovanje prema rivalskom timu i njegovim igračima.

Ovo navodim kao stari "partizanovac", zato što se još uvek sećam dečačkih suza zbog nezasluženog poraza tima koji je tada predstavljao MOJU domovinu, i MOJ narod.

Osim što pobeda simbolično označava supremaciju jedne skupine nad drugom, ona čini da pojedinac stiče "pojačanu" svest o vlastitom značaju, i to kao deo skupine. I tu ništa ne menja činjenica da, recimo, boje Francuske reprezentacije "brani" značajan broj igrača tamne puti. Uzima se da postoji nešto "idealno francusko", što svojim vrednostima privlači i pojedince drugoga porekla koji, prihvatajući te vrednosti, sebe potvrđuju kao "idealne Francuze".

Jasno je da se ova "preslikavanja" zloupotrebljavaju od strane onih kojima nije mnogo stalo ni do naroda, ni do sporta, ni do simbolike.

Eh, da: Pobeđujemo Nemce, garant!!!

Ja se sa većinom komentatora ovde ne slažem .
Kao što se ne slažem sa gosp. Vukadinovićem , da
smo mi protiv Gane koja je , ne trebamo to zaboraviti , po kvalitetu sigurno među prvih 10-ak
timova na ovom SP , igrali slabo .Rezultat ,naš
poraz 1-o u 85.min. iz nesrećnog penala ,kao i
isključenje zbog potezanja ( ne trebamo optuživati
sudiju ,ali takvih potezanja , nesankcionisanih ,
na svakoj utakmici bude po nekoliko ), uvijek sve
i dobro i loše ,jednostavno zatamni . Tako bi bilo
i da je Žigić pravilno postavio nogu nakon
idealnog centaršuta Pantelića , ili da je Krasić
pogodio sa 11 m., ili da je Pantelić , posle
" pametne " Milijaševe lopte ,umesto da je umiri
na vrhu kopačke ( na šta ga je navukao igrački "nerv", kao da je Pele , Krojf ili Zidan ,
a od današnjih Vejn Runi koji je to u stanju da uradi
i spoljašnjim dijelom kopačke prihvatajući " dugi "
centaršut ),odigrao prvom loptom na dalju stativu,
gdje su bila dvojica naših . A sve se to događalo
prije penala .I onda bismo se lako složili ,da smo
igrali odlično .Ja protiv Nemaca očekujem tešku ,
nimalo lijepu , rovovsku i taktičku bitku ,i
nimalo ne sumnjam u Radomira Antića , da će i
prilikom izbora tima , i postavljanja igre povuči
prave poteze .Svaka opcija ima svoje pluseve i
minuse (npr.Kuzmanović je mnogo pokretljiviji i
brži i pokriva veći prostor nego Milijaš , ali on
nije u stanju da odigra onakav pas), i ne treba
zaboraviti da je Žoze Murinjo protiv onakve
Barcelone , postao prvak Evrope tako što su mu
2 od nominalno 3 napadača , više puta
uklizavala kod svoje korner linije , samo da bi
spriječili centaršut .U našoj igri protiv Gane ,
Žigić je mnogo puta pomogao odbrani , ali mu je
zato ponestalo koncentracije u napadu .Mislim da
je ponajmanji doprinos dao Miloš Krasić ,koji
jednostavno ,ništa nije uradio .Možda će ,baš zato
protiv Nemaca biti među boljima .Mislim da su mali
doprinos takođe dali Vidić i kad je ušao u igru,
Subotić , koji su uporno slali duge lopte onda ke

EU: NEMA VIŠE „ŽIVOTA NA KREDIT"
BRISEL – Predsednik Evropskog parlamenta Jerži Buzek je zatražio da se građanima Evropske unije otvoreno kaže da se više ne može živeti zaduživanjem na kreditne kartice.
"Kada preduzimamo reforme, moramo biti potpuno otvoreni prema našim građanima. Moramo im reći istinu - da se mora okončati kultura življenja na kreditnu karticu, s pozajmljenim novcem", rekao je Buzek na početku samita EU, koji se danas održava u Briselu, prenele su agencije.
"Moramo platiti račun. U suprotnom, ukrašćemo našoj deci nasledstvo, a verovatno i njihovoj deci. Moramo reći našim građanima da ćemo morati da uvedemo duži radni dan, da kasnije odlazimo u penziju i da živimo u okvoru svojih mogućnosti", rekao je Buzek čelnicima Unije, naglasivši da je stanje u Evropuropskoj ekonomiji gore nego u SAD i državama u naglom razvoju.
http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/index.1.sr.html#v138969

Još tri zanimljiva linka koja ne treba propustiti:

http://www.politika.rs/pogledi/Nebojsha-Katic/KAZNJAVANJE-ZDRAVOG-RAZUMA.sr.html
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/194179/Obogatili-smo-se-tek-posle-5-oktobra
http://www.kurir-info.rs/vesti/politika/vuk-draskovic-za-najbolji-odnos-s-kosovom-38086.php

Moram da priznam da se ne razbiram u te šeme.

Kad sam bio klinac, ekipa je imala:
2 beka
3 halfa,
dva krela
dve polutke
centarfora.

Ako su bekovi i centarhalf bili stroga defanziva, 2 halfa i polutke veznjaci, onda su, brate, bila tri napadča: dva krlia i centarfor.
Jedne je godine lista strelaca one JU na vrhu imala trojicu iz Zvezde, Vojina, DŽaju i Ostojića.

A danas? Klinovi, špicevi, šeme i čuda.

U Prmeijer ligi barem trećian golova pada sa krila. A kod nas?
*
Da dođe biće sa druge planete i pita me kakva je to igra fudbal, najkraći bi odgovo bio:
Dve grupe momaka hoće da proteraju loptu kroz neku kapiju zvanu gol.

A to vanzemaljsko biće, i pored svoje nadzemaljske inteligencije, nikad ne bi došlo do takvog zaključka gledajući današnje timove.

Posebno naše.

Odista je pred polazak naših izabranika na pripreme a potom i na Svetsko prvenstvo stvorena jedna neprirodna atmosfera koja je oko sebe razvejavala optimizam ali ovoga puta, za razliku od prethodnih velikih takmičenja, ona imala pokriće u atraktivnoj igri u kvalifikacijama i prijateljkim utakmicama ako ne računamo ove tri poslednje. Tome je svoj veliki doprinos dao Radomir Antić i plejada igrača koji nastupaju za poznate evropske klubove. Slabo izdanje i poraz protiv Gane, po mom skromnom mišljenju, je sticaj nepovoljnih okolnosti kao što je ogroman psihološki pritisak, (možda) pogrešna taktika, nedostatak koncentracije u odlučujućim trenucima, nedostatak sportske sreće i izuzetno slaba igra ključnih igrača, pre svega Jovanovića i Krasića. Malo sam stariji i sećam se generacije iz Čilea, koja je u polufinalu izgubila od Čehoslovačke pa i u utakmici za 3. mesto od Čilea. Odista se tada, mislim opravdano, naša igra poistovećivala sa Brazilcima. Ako ne bi računali nastupe na olompijskim igrama veliku šansu imali smo na prvom Kupu evropskih nacija u Parizu 1960. godine kada smo izgubili finale od Sovjeta u produžecima a taj uspeh smo mogli ostvariti i u Rimu 8 godina kasnije. Sledeću šansu smo nesrećno ispustili na Svetskom prvenstvu u Italiji 1990. godine kada smo 1/4 na penale izgubili od Argentine. Tada je, kao što je poznato, selektor bio Ivica Osim, koji je bio sjajan strateg za igru na rezultat. Dalje je sve, manje-više poznato. Šta nas očekuje sutra protiv Nemaca? Ako budu blizu igre kao na prvoj utakmici onda nas očekuje pakao ali se nadam da ćemo se dići iz pepela i produžiti nadu za ulazak u drugi krug. Ukoliko pružimo partiju kao protiv Rumunije u Beogradu ili protiv Francuske u Parizu (mada smo izgubili) onda nam ni Nemci neće moći ništa. Ja se iskreno nadam. Pa i nerešen rezultat nam, uz dodatne uslove, daje realne izglede za odlazak u 1/8 finala. Ne bih da pametujem, posebno Antari, ali bi trebalo napraviti određene izmene u srednjoj u napadačkoj liniji. Sa srećom!

Sjajno.Komentari su skoro ravni osnovnom tekstu.Vukadinović je naravno napisao tačno kako to treba i kako se kod nas ne piše a treba da piše.
Ja se , kao i nekoliko drugih ovde u fudbal ne razumem.Naročito ono 2,2, 4, ili 4, 2,3,.I ne divim se onima koji se u sve to tako unose kao da su sami vlasnici svih recepata za uspeh.
Slažem se sa onima koji vele da se može izgubiti ali ako se vidi da se boriš, izgaraš.Pogledajte te Korejance i jedne i druge.Gube ali igraju, svuda ih ima, naleću kao osice, trče kao ludi i uvek oko svakog protivnika dvojica ili trijica i prosto vidiš da vole sebe, svoju naciju,hoće da se predstave i budu.A ovi naši,seka Perse,pimplaju,padaju,nešto mrče tu loptu kao od bede.Pojma nemam kako ne vide da taj Pantelić i ne proba da nekog pređe, da nešto učini.Žigić je podmetnuo nogu ali ne da da gol, koji mu je bio pred nosom, nego da nekome, koga nema doda u šesnaestercu.Gol njemu nije padao napamet.Nema volje, nema želje da se žrtvuješ.Možeš da ne umeš, ili ne možeš ali bar zapni iz petnih žila, nagrni na taj gol, silina da ti se vidi, nagon da budeš da te nosi.I tu leba nema.Nemci, čiji mašinski fudbal nikad nisam voleo ima da nas pojedu za doručak.To nije igra to je robotizam snage.Mogu da pobede, ali to je bezdušje, nabildovanost, užas od rešenosti da smlaviš.Južnoamerikanci su neuporedivo bliži idealu lepote fudbala.Oni su Davidi Nemci Golijati.Daj bože da ovi poslednji ne pobede.Naši su tu simbol naše podeljenosti, naših strančarskih sukobljenosti u kojima naroda nema- samo blefova i gafova, krađa i korumpiranosti.Jadan narod i još jadniji fudbal.

Da smo kojim slucajem pobedili Ganu, a mogli smo i pored lose (ali ne bas tako lose) igre danas bi ste svi hvalili tandem Krasic-Jovanovic, selektora Antica, Nemanju Vidica... Poenta je sledeca. Mi nismo Brazil niti smo ikad bili. Gana nije San Marino nego tim malo slabiji od naseg. Pobedili su iz penala i pored lose igre Srbije. Biti ovako malodusan posle uvodnog poraza je za osudu. Uzgred, Spanija je izgubila od Svajcarske, Engleska je remizirala sa SAD, Portugal sa O. Slonovace, Italija sa Paragvajem, Meksiko je sinoc odrzao lekciju Francuskoj. Mi smo iz jedne ne bas lake grupe kao prvi otisli na Mundijal. Mundijal je praznik fudbala i treba da smo u praznicnoj atmosferi jer pored stotinu i kusur nacija koje pikaju loptu mi smo tamo medju 32. Ovaj tim je dobar i ima dobrog selektora. Ima on i svoje mane. Moze svakog da pobedi i od svakog da izgubi. Da u fudbalu nismo tako jadni svedoce nasi mladi koji su deceniju unazad ne jednom igrali finale Evropskog prvenstva. Danas su oni mahom u ovom timu. Bolje igrace od ovih nemamo. E sad da li je Antic umesto Petrovica mogao pozvati nekog drugog. Mogao je ali to nista ne bi promenilo. Niko kljucan nije izostavljen. Pozvao je jednog iz lige. Ja sam Zvezdas pa mi ne smeta. Jeste se teze vaditi na Nemcima, ali nije nemoguce. Moj optimizam ne proistice iz toga sto su se panzeri "iziveli" nad Australijom vec odatle sto objektivno nemamo nista slabije igrace. Nas najveci problem je mentalni jer uvek nekog respektujemo i kad ne moramo. Valja samo stisnuti petlju izaci i igrati fudbal. Nismo ni nalik staroim Jugama kada je bilo i kljuceva i lobiranja i kumovskih veza. Igraju najbolji i trener je od formata. Kakav god da bude rezultat danas ja cu i dalje navijati za Srbiju. Onih 11 koji izadju na teren molim samo da pokazu zelju i imaju hrabrosti. Ako budu bili Orlovi plen im nece izmaci. Ova malodusnost u tekstu i komentarima pokazuje zasto 20 poslednjih godina na svim nivoima prolazimo kako prolazimo. SRBIJA!!!

Uostalom kao i u politici,privredi i ostalim oblastima zivota gubitnicki srpski mentalitet se odrazava i na fudbal.

P O B E D A !!!!

Bravo, bravo, bravo! Prva pobjeda SRBIJE na SP, PRVA sa Bože pravde, sa zastavom, konačno SRBI pobijedili, a ne neki tamo jugosloveni i sl., SRBI dakle, konačno i to još švabe! Bravo!

@DHSS-ovac

Ovo je ta bolja Srbija koja, za razliku od one defetističke i sumnjičave, nema komplekse, a ima kvalitet da pobedi. u Srbiju najviše sumnjaju obično oni koji sami nemaju kvalitet ni u čemu, mediokriteti koji svoju nesposobnost žele da prikriju pričom o lošem narodu i državi. Ovo je udarac za njih, jer im pokazuje da nije Srbija cela loša, ali neki njen deo jeste manje kvalitetan i potentan i to upravo onaj kojeg čine ti mediokriteti, koji su prvi u pljuvanju i ruganju sopstvenoj naciji.Puna je Srbija sposobnih i kvalitetnih pojedinaca, koji vole svoju zemlju, a vi gospodo mediokriteti, koji je ne volite, a nemate ni kvalitet za vrhunska dela, molim vas nemojte smetati i sputavati one koji to mogu i hoće.

I nakon pobede protiv Nemačke, koja je istorijska i koja nas je sve obradovala i razgalila, komentar gospodina Vukoadinovića napisan neki dan ranije, stoji do poslednje zapete. Antić jeste ozbiljan stručnjak, neuporediv sa svojim prethodnicima Đorićem, Savićevićem, Miljanom i ostalim velikanima.

Ko je imao danas prilike da odgleda BG hroniku i voditeljku Radu mora da mu se smučio fudbal kao meni.
Takvog uveličavanja i naduvavanja pobede nad ekipom Nemačke nije moguće ovde opisati!
Sve je to verovatno i u skladu sa onom preporukom B.T. u vezi optimizma itd.
Isprva bi neko pomislio da se radi o nekoj spcijalnoj emisiji o fudbalu a ne o BG hronici.
Ako sam iskren, kad vidim u šta se pretvorila po meni slučajna pobeda žao mi što je Srbija pobedila! Kad je iѕgubila od Gane ne sećam se da su poraz nešto previše pominjali.

Prosto sam zapanjen realnošću i objektivnošću u ovom tekstu. Kao da ga nije pisao Vukadinović.
Dakle U potpunosti se slažem sa svim navedenim. Kako sa stavovima tako i komentarima o fudbalu. Samo bih dodao svoj - koji sam i tada iznosio kada se govori o Osimu kao selektoru, njegovom navodnom uspehu i „solidnom“ plasmanu tadašnje selekcije.
Mislim da je Osim upropastio šansu reprezentacije na tom takmičenju. Imali smo tim ( naravno mislim na tadašnju Zvezdu kao okosnicu ) koji je realno mogao da računa na polufinale ili čak više. Šta je „slavni“ selektor uradio? Uvodio je kojekakve Joziće, Hadžibegiće, Baždareviće i neizbežne Vujoviće da bi udovoljio ko zna kakvim razlozima dok su mu svetski igrači iz svetskog tima u punoj formi – grejali klupu ?! Ali – bilo pa prošlo. Danak političkom oportunizmu.

U samom tekstu posebno sam fasciniran ovim : „Ne mora moja zemlja biti najlepša na svetu da bih je voleo, niti moja reprezentacija mora igrati najlepši fudbal da bih navijao za nju. Ali ne podnosim – i to ne samo u fudbalu – laž, samoobmanu i navijačko lupetanje“

Ni sam to ne bih bolje sročio ali prosto ne mogu da poverujem da Vukadinović lično promoviše stav zbog kog sam ja bezbroj puta pretrpeo komentatorski linč.
Svako normalan logično navija za svoju zemlju. Manje ili više vatreno – ali navija. Ako to ne oseća – nije normalan. Isto mislim o svakom ko pretenduje da nečija osećanja premerava, ocenjuje i licencira. Posebno nepozvan. A ovde je to omiljena disciplina i kombinuje se sa napadnim i tragikomičnim demonstriranjem sopstvene pravovernosti, što ja volim da posprdno nazivam – patriJotizam.


Dakle – potpuno se slažemo da je nešto najgore što sebi može neko da čini samoobmana i laž tipa :
Mrze nas sudije – svi su se urotili protiv nas
Teren je loš
Publika navija za njih
Suviše je hladno ( vruće )
Nismo se aklimatizovali
Njihov raspored je lakši
Igrali smo dobro - nismo imali sreće...
Nastavak.....

Inače moram da pohvalim suđenje na ovom svetskom prvenstvu. Jedinu veću grešku napravio je sudija iz Malija Kuli Bali. Poništio je regularan go Amerikancima u utakmici protiv Slovenije. Sad će jadni Mali da propadne kao Grčka.

za Nebojša ;


Nebojša, ne moramo . Protiv Australije nam je
dovoljna bilo kakva pobjeda ,jer je po hijerarhiji
kriterija kriterij " međusobni susreti " iznad
kriterija " gol razlika ". Tako da ako pobijedimo
Australiju, Nijemci u svakom slučaju ostaju ispod
nas .Ali ako oni pobijede Ganu ,onda se krug zatvara i neznam šta dalje predviđaju pravila FIFA-e
Vjerovatno , kocka.

Koliko znam, ipak s eovde ide na gol-razliku a ne na međosobne skorove.
A čak i ako važe oni, onda bi u slučaju pobede Nemaca nad Ganm od 1:0 išla kocka. Ali, ako pobede sa više razlike, ili ak sa 2:1 i jedni i drugi prošli, zbog više datih golova.

Međutim, sve ove kombinatorike, udaljavaju od poente koju je (verovatno) imao u vid g. Vukaidnvić, pišući ovaj tekst.

Jedna od dimenzija svih priča o našem sportu je pitaanje ementalteta.
Dobro je pomenuo "čileance" i žal što ta generacija nije imala priliku da se pokaže u seniorksoj konkuenciji. Čak i krnji "čielanci", sa Srb-CG igračima, nešto bi uaradila 92-e, da su je pustili.

Mžda smo imali bolje generacije od njih.
I možda smo, na klupsko nivou, imali bolje timove od Zvezde iz 91-e.

Gde je ta razlika da "čielanci" i ta "Zvezda" budu rpvaci sveta, a niko pre njih nije?
Kvaltet? - ne, bilo ga je i pre.
Sreća? - teško prihvatljivo objašnjenje.

Ljudi, radilo se o petlji.
Dolazimo na onaj deo priče o mentalitetu.

I jedni i drugi su postali prvaci pomoću penala.
Nije potreban posebni talenat da pogodiš penal.
jeste, lutrija, mao sreća, ali pre svega petlja.
Treba je imati da bi u finalu pogodio svih 5 penala. Još se Bobanu bla raspala kopačka, a sudija nije dovlio da obuje nečiju drugu. I sa takvom kopačkom, pogodio je.
U Bariju, čak i ako neko kaže da je "Mai Dika" na sreću krenuo u pravu stranu kod odbrane penala, ali ona petorica pogodiše.

A sećamo se 90-e, protiv Agentine:Piksi je barem prodrmao prečku. Ali i njegov način izvođenja je bio bežanje od odgovornsti, zviznuću je pa gde ode.
A da golman nije odbranio penal Brnviću, ta bi lopta možda prešla crtu, ali ne bi stigla do mreže. Tak je traljavo i mlako šutirao.Čoveku se noge odsekle. I ko ono još traljavo promaši...

A "Čileanci" i "Zvezda" pogodiše svih pet komada.

Znači, taj faktor u glavi a ne u nogama, bio je presudan.
*

Ni ja ne podnosim "laž, samoobmanu i navijačko lupetanje", poput cenjenog komentatora Đorđa Vukadinovića. Ali, pokušavam da za isto nađem uzroke, ne i opravdanje. Decenijama je ovde fudbal zaista bio "najvažnija sporedna stvar na svetu", manje zbog veštački izazivane euforije, više zbog posebne veze duha našeg naciona, i svakog pojedinca koji sebe vidi kao deo tog naciona, sa igrom u kojoj su objedinjeni znanje, veština, lucidnost, šeretluk, taktika, kondicija,intuicija i SLOGA svih 11 igrača na terenu, ali i onih na klupi. Kada se takva "duhovna" veza zagubi, onda se doživi fudbalska sudbina Mađarske. Njihova "laka konjica" je svojevremeno bila sinonim za pravu fudbalsku igru. Samo će neznajše da van duha traže razloge za višegodišnje mađarsko fudbalsko posrtanje.

@DHSS-ovac,
Zar zaista ne osećate koliko sebe unižavate vlastitim komentarima? Na tekst potpisnika Velje ovako ste otpisali:

U tekstu na koji ste reagovali nema niti jednog slova, a kamoli izraza koji Vi volšebno nalazite, i zbog toga spočitavate njegovom potpisniku. Zašto ste se u tekstu prepoznali? A reč je upravo o tome da su mediokriteti bez duha, uvećanih nemoralnih kapaciteta, uzjašili ovu Srbiju, pripisujući vlastitoj zemlji svu poganštinu i unižavajući ceo narod samo zato da oni svojom nesposobnošću ne bi i dalje štrčali i služili za podsmeh. E, upravo zbog takvih, ova pobeda mi je još milija!

Gospodine Todoroviću,
rekao bih da vi ne čitate dovoljno požljivo tekstove g. Vukadinovića i na ostale teme. Odnosno, možda ih čitate, ali sa mnogo (negativnih)predrasuda i predubeđenja. Verujte da nema skoro nikakve razlike u pristupu između ovog i drugih autorovih tekstova. Objektivno, duhovito, (samo)kritički i dobronamerno. Samo ste možda vi sada bili manje negativno "našpanovani" i manje pod uticajem slike koju o Vukadinoviću i nspm-u stvaraju Basara i B92.

Odgovor doticnog na moj komentar koji nije imao nikakve veze sa politikom je bio jako podmukao i zajedljive prirode, vrlo direktna prozivka.
I zato sam nasao shodno da i odgovorim.



Nemam ja tu problem, problem je sto se takve stvari tako jeftino prodaju, sto bi se reklo na dobos.



Besmislice, igra se za novac a ne za naciju.



Vec sam mahao, i zastavama Natoa i Nemacke. Ne vidim u cemu je tu problem.



Bolje i slika Baraka Obame nego Slobodana Milosevica ili Vojislava Kostunice. Ipak je prvi drzavnik, a druga dva su bili ili jesu neokomunisticki diktatori!

Jedan poznati fudbaler je slikovito objasnio zašto voli fudbal:
"Dobar klizeći start je bolji od seksa!"
Novinarka koja je vodila intervju je zanemela. Nije razumela šata to na svetu može biti bolje od seksa.
Tako da ni ovde ne vredi objašnjavati.

Za Milenu Matić
A sad jedan muški komentar, i molim Vas da se ne ljutite. Jasna mi je komercijalna priča koja prati svaki trivijalni detalj iz života neke pevaljke, manekenke, glumičice. Nije mi jasno zašto te osobe i njihovi privatni životi zaslužuju toliku pažnju i zašto magazini i revije koji pišu o njima imaju tolike tiraže zahvaljujući skoro isključivo ženskoj čitalačkoj publici. Ima mnogo mladih žena koje svojim vrednim radom doprinose dobrobiti Srbije ali ne dobijaju ni pola strane u bilo kojim dnevnim novinama.Itd, itd...

Milena, nije fudbal kriv za probleme koje ste naveli i sa kojima se apsolutno slažem (posebno kad je klizanje u pitanju). Fudbal je igra koju većina muškaraca (i malobrojne žene) voli i kad je dobra i kad je loša, pa sve da u svim drugim sportovima postanemo olimpijski i svetski prvaci, to se neće promeniti. Iskreno mislim da je Vaš opravdan bes i nezadovoljstvo zbog tretmana pojedinih sportova usmeren na pogrešnu adresu.

Gresite, procitajte ceo komentar jos jednom. Ocekivao sam da se ne obrukamo, ako izgubimo da izgubimo casno, ako pobedimo bice to iznenadjenje.



Previse sebi dajete da tumacite druge a naprotiv time proizvodite kontraefekat, tj.pokazujete svoju pravu stranu.
Volim ja Srbiju, ali onakvu kakva jeste, a ne izmisljenu i mitolosku. To je moja velika snaga u odnosu na vas, a vasa ogromna slabost kao i nazalost vecine komentatora.



Taj akt pokazuje vas i vaseg sefa a ne vaseg kolegu, koji je napravio ispravan potez. Da se vise radi a manje bavi televizijom i tracevima Srbija bi bila daleko bolja i bogatija.



Ponavljate se. Nemce smo na srecu i uz podrsku sudije, al ajde dobili smo.
O vrhunskom kvalitetu mozemo govoriti tek po zavrsetku nase epizode, a to podrazumeva visok plasman.

Izvesno je da je gospodin DHSS kameleon. Koliko inkriminiranoj individui Srbija leži na srcu belodano je iz komentara o Kusturici... “Njegov jedini problem se sastoji u tome sto je uradio ono sto nije smeo, da napusti svoj grad i narod i ode neprijatelju”.
Da pojasnim za one naivnije među nama, “njegov” grad, a verovatno i agilnog komentatora je - Sarajevo a mrski neprijatelj kojem je Kusturica otišao - Srbi i Beograd. Žao nam je DHSS što Bosna nije na ovom prvenstvu ali ipak je ovo skup – najjačih!
Više sreće sledeći put...koliko sa državom toliko i sa reprezentacijom i ovo kažem bez imalo ironije. Do tada budite dobar komšija i navijajte za Nemanju...pa ako i samo – Vidića!

Kada poštovani komentatori pišu da nikada u fudbalu ne pobeđuju ekipe iz muljavih nacija, oni koji ne provociraju treba da znaju da je pok. Bogdan Tirnanić govorio da je fudbal koji Zvezda igra metafora za stanje stvari u Srbiji. Možda kod nas. U Brazilu godišnje u sukobima pogine STO HILjADA ljudi na ulicama (čitaj u favelama) što je intenzitet malog građanskog rata. Ako to nije muljava država, ne znam šta je. Urugvaj?! Francuska, koja 25 godina nije ušla iz crvenog u crno, što se budžeta tiče? Italija koja je imala mafijašku tzv hrišćansku demokratiju kao oktroisani režim američkog okupatora u sadejstvu sa lokalnom mafijom, režim koji je spojio nespojivo, uništio sicilijanski separatizam i kulturu i na vlast doveo kleptokrate. Država Berluskonija? Argentina sa svojim huntama nije bila muljava država? Nije sada kada ne sluša savete MMF, pa je u krizi prošla bolje od svih evropskih država i Amerike. Molim vas da razmišljamo racionalno.

O motivaciji toliko da se Amerikanci nadaju (kao i Novozelanđani) promociji okrugle lopte, Meksikanci prvoj pristojnoj i važnoj pobedi, a da Australijanci traže inspiraciju u delima boraca sa Galipolja i Kokode (u prvom Svetskom ratu su stali rame uz rame sa Engleskom, u Drugom se branili od Japanaca, na tuđem terenu). Šta je srpska motivacija? Šta je motivacija Krasića i Jovanovića, Vidića i Stankovića? Mislim da znamo.

A šta tražimo? Ne tražimo, naime, da naši sportisti u svlačionici, poput hrvatskih vaterpolista pevaju domoljubne pesme. Ili čitaju govore vladike Nikolaja (Petković). Ali tražimo, valjda opamećeni, da se u igri u kojoj ne odlučuje ni sreća (ili verujete da su se Korejanci slučajno našli u ONOJ grupi?) ni novac (Engleska?!), ni kvalitet (Portugalija), služe svim sredstvima. Baš svim, kao i Dijego. Jer Srbi to zaslužuju posle devedeset godina neprekidnih poniženja.

Toliko o politici. Na Svetskom prvenstvu navijam za Srbiju i Argentinu. I ne grize me savest zbog drugog starta sa leđa Miroslava Klosea.

Već dugo ne čitam ono što gospodin piše. Sada sam to pročitao u tuđem komentaru. Ne može čovek sve da izbegne.

Njegov jedini problem se sastoji u tome sto je uradio ono sto nije smeo, da napusti svoj grad i narod i ode neprijatelju.

G. DHSS,

Vaš jedini problem je što očigledno živite u pogrešnoj državi. Kusturica živi i ovde, ali i u inostranstvu. Ili se možda javljate iz Rijada ili Saa’ne? Ju ju ju, ako za to saznaju Otporaši iz Teherana...

Još nešto. Kusturica može da izvuče osam miliona evra po projektu od stranih investitora. Koliko su sve vađe partije i organizacije teške? ne mislim u vreme tzv revolucije, veš sada, kada se sve raspada i odlazi u ambis?

@ G. DHSSovac

Nisam Vas profesor. I ne morate da otkrivate sta ste sve uspeli da saznate o komentatorima ovde. Budite suptilniji, bar kao karakter koga tumaci Bata Stojkovic u jednom od boljih dela domace dramske literature (filmska adaptacija).

Srpstvo nije pozicija. U pitanju je samo nacionalnost. Kusturica je jedini Srbin, i jedan od malog broja filmskih rezisera u svetu koji su u vise navrata osvajali najvisa evropska filmska priznanja. Znaci, ono sto Markovic, Baljak i Dragojevic nisu i nece. Ili ono sto recimo gdja Pesic u sopstvenoj bransi NIKADA nije uspela (medjunarodna reputacija). Micunovic? Korac? Jovanovic? U kojoj ce se to paralelnoj realnosti desiti, molim Vas?

A Rade Serbedzija je, kao sto Kusturica kaze, u americkim filmovima igrao ruske negativce, sa jednom jedinom namenom - da siroka filmska publika na Zapadu zamrzi Ruse. Big deal. Stvarno sam se najezio od moralnog lika i dela. Ili cu sad morati da slusam o tome da je te filmske uloge MORAO da prihvati. Ili da se setim pijanog cetnika koji nasilno upada u londonsku kafanu u 'remek-delu' Milca Mancevskog?! Serbedzija nije igraop tu ulogu, ali je zbog tog karaktera ulogu mogao da odbije. Ali nije. Shvatio je koliko je poguban taj srpski nacionalizam.